dodato Oktobar 2020. —
USKORO DETALJNA HRONOLOGIJA PO PITANJU OVOG PROBLEMA i PRATEĆI VIDEO SNIMCI
Poštovani posetioci ovog sajta,
(tekst koji sledi je napisan Septembra 2019. …napomena administratora)
moje ime je Vesna Ilić i živim u Pinosavi od 2002.god. Želim sa Vama da podelim svoje viđenje vezano za osnovnu školu koja se nalazi u mom mestu, podnožju Avale i nadomak centra grada. Ovo zadnje me tačno sramota i da napišem. Sve napisano je moj lični stav kao roditelja čije dete ide u ovu školu, a drugo je srećom u srednjoj školi.
Kratka istorija:
OŠ“Vasa Čarapić“ IO Pinosava (IO za one koji ne znaju, znači istureno odeljenje) je škola koja postoji od 1907.godine ili 112 godina. Na njenoj tadašnjoj lokaciji, sada se nalazi Parohijski dom. Bila je to četvorogodišnja škola.
1955.godine škola je premeštena u delimično osposobljenu zgradu zadružnog doma, dobija ime „Milovan Glišić“ i biva unapređena u osmogodišnju. Tada je na mesto direktora škole došao Branko Orešanin. Sa njim škola gubi samostalnost. Početkom 80-tih godina, pripaja se OŠ“Vasa Čarapić“ u Belom Potoku. Kasnije je škola ponovo vraćena u Pinosavu, ali kao IO škole u B.Potoku. Direktor od 1993.do 2000.bio je Ljubiša Nikolić, njega je nasledila Lenita Vukojević koja je smenjena 2017. i na njeno mesto postavljen vd direktora Vladimir Jovanović. U školu se smenom direktorke uvode privremene mere. Posle isteka vd mandata Vladimira Jovanovića i ukidanja privremenih mera, 2018.direktor škole postaje Dragiša Drašković. Zbog broja dece a manjka prostora, škola radi u dve smene.
Ovo je kratka istorija naše škole. Sadašnjost je komplikovanija.
Situacija poslednjih godina:
2007.god. škola je obnovljena zahvaljujući donaciji Grada i Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu. Iza same škole su postojale delimične ruševine koje su roditelji, meštani i pojedini nastavnici rešili da uklone, prvenstveno zbog dečije bezbednosti. Potom su došli na ideju da prikupe novac i krenu u dogradnju škole, tačnije još dve učionice.
2010.god.tadašnji ministar prosvete Žarko Obradović daje obećanje da će ministarstvo prosvete završiti izgradnju dodatnog objekta i postaviti krov do početka naredne školske godine. Predsednik Skupštine Grada Beograda Aleksandar Antić (komšija iz Ripnja) obećava ubrzanje postupka izdavanja dozvole, jer je izgradnja počela bez planske dokumentacije.
Posle smene direktorke Lenite Vukojević, na adresu škole stiže tužba od izvođača radova firme Akord inžinjering. Potražuje se iznos za izvršene radove na školi. Bivša direktorka je tvrdila da je potpis lažiran, ali se veštačenjem utvrdilo da je potpis njen. Za mene je to „previše slučajno“ da neko deceniju čeka kako bi podneo tužbu. A onda kreću lažna obećanja od opštinskih čelnika i osoba njima bliskih. Za to vreme, škola u Pinosavi se raspada (bukvalno). Direktor zaboravlja gde se naša škola nalazi, a nekada je učestvovao u izgradnji iste.
Kad pogledate školu spolja -u neverici ste. Kad uđete unutra, situacija je još gora.
Krov u fazi raspadanja. Kad padne kiša, kante se postavljaju. Učionice pune vlage i buđi (prošle školske godine, direktor je obezbedio materijal u vidu kreča i farbe, a roditelji su bili izvođači molerskih radova). Lično sam ga zamolila da domar dođe i isprska buđave površine dan ranije sredstvom protiv buđi -nije se desilo, četke i svu „prateću“ opremu su roditelji obezbedili. Pohvalila bih i učiteljice koje su došle da nam pomognu).
Parketi koji su zaboravili kako izgleda biti ishoblovani.
Toalet u koji deca sve ređe idu (odlažu odlazak u isti do povratka kući).
Takodje su nam česti gosti u školi bube i sitni glodari.
Kabinet za informatiku (jedan jedini koji imamo) ne služi ničemu posebno, a i ne treba nam jer je internet misaona imenica u našoj školi, u eri elektronskih dnevnika.
A sala za fizičko… e, to je posebna priča. Ne bih znala da navedem tačan broj koliko se puta parket u sali podigao (i sada je). Problem predstavljaju podzemne vode i dok se to pitanje ne odradi na pravi način, uzaludno se bacaju pare na privremena „mazanja očiju“ i deci i roditeljima. Doduše u toj sali od inventara deca imaju jedan kozlić star skoro kao i sama škola i par greda za vežbe.
Stepenište ispred škole je takođe bilo u fazi raspadanja. Direktor je obećao sanaciju-desilo se.
Postavljena pečurka u školskom dvorištu je bila ruglo, a direktor obećava da će rešiti njen izgled-desilo se.
Bezbednost dece je priča za sebe. Iz sekretarijata za saobraćaj mi kažu da ne postoji mogućnost postavljanja pešačkog prelaza jer nema trotoara na drugoj strani. Odgovorno tvrdim da me lažu, jer bar 5 lokacija mogu da navedem sa istim izgledom.
Krov ima svoju “plantažu” mahovine i ostalog rastinja
Razni kablove koji vise po krovu
Malter otpada sa plafona učionica
Budj svuda po ćoškovima
Fasada je priča za sebe
Još jedan primer fasade
Glavne stepenice pre popravke
Glavne stepenice, par meseci posle popravke
“Pečurka” u dvorištu, pre sredjivanja
“Pečurka” sa novim krovom
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
2017.god. su obećana i izdvojena sredstva za kompletnu rekonstrukciju škole od strane Vladine kancelarije za obnovu i razvoj, uz obećanje čelnika opštine da radovi počinju: „Čim zadnji učenik izađe iz škole“. Ali ili su učenici kampovali u školi ili neko besramno laže, jer nije urađeno apsolutno ništa po tom pitanju.
Više puta obećan video nadzor za sve škole na teritoriji Voždovca-nije se desilo. Ko zna, možda se utvrdi da ne pripadamo opštini Voždovac. Na sajtu Gradske Opštine Voždovac možete pronaći razne bajke vezane za našu školu. Braća Grim bi im pozavideli na maštovitosti.
Da spomenem ono što je jedina istina, ogradili su školsko dvorište i postavili trotoare sa jedne strane ulice. Jeste da su bandere ostale posred ionako uskog trotoara, ali…
Nova ograda i novi uski trotoari
Rekonstrukcija škole je pomerena sa letnjeg raspusta 2018, na letnji raspust 2019, ali loš uvek ništa nije bilo. Direktor ne preduzima ništa oko rešavanja krova i vlage u školi, jer čeka rekonstrukciju iste. Naravno da se nije desilo ništa od navedenog.
OPŠTINA ČEKA ARHITEKTU IZ ŠAPCA, DIREKTOR ČEKA OPŠTINU, A DECA I RODITELJI ČEKAJU GODOA … I TAKO GODINAMA !
.
.