OŠ „Vasa Čarapić“ u Belom Potoku je nastala kao rezutat povećanja broja stanovništva u podavalskom području tokom osamdesetih godina prošlog veka. Dotadašnje lokalne škole u Zucu, Pinosavi i Belom Potoku su mogle da zadovolje potrebe samo malobrojnog lokalnog stanovništva. Zato se otvara „velika škola“ u samom podnožju Avale u Belom Potoku, sa kapacitetom za oko 500 učenika. U prvo vreme su deca imala organizovan dolazak i odlazak iz škole školskim autobusima. Za decu i roditelje to je bio nov savremen način bezbednog dolaska i odlaska dece iz škole i svi su bili zadovoljni. Međutim, od početka su uočeni neki nedostatci samog projekta i lokacije škole jer je projekat napravljen za mediteranski tip klime i blage zime. Tako da je tokom zimskih meseci i u prisustvu većeg snega dolazilo do problema sa grejanjem i sa prokišnjavanjem neadekvatnog krovnog pokrivača. Tokom godina su na razne načine rešavani napred navedeni problemi. Ali do trajnog rešenja (koliko smo mi obavešteni) se još uvek nije došlo. Ali i sa takvim „dečjim bolestima“ naša škola je bila na „dobrom glasu“. Dolazile su ekipe Televizije Beograd i snimani su različiti prilozi u okviru dečjih emisija školskog programa.
Ipak najveći nedostatak škole je bilo nepostojanje sale za fizičko. Zato u okviru ovog sajta tome posvećujemo celo jedno poglavlje……. Pozdrav, Ružica Damjanović
#
Ja ću se truditi da Vas upoznam sa aktuelnom “istorijom” (recimo poslednjih par godina)!
Naša škola je poslednjih par godina, što bi rekli – ” u tranziciji”, promene počinju otprilike godinu dana pre odlaska prethodne direktorke.
Tu negde počinje (ili postaje vidljiv) konstantan pad u svim poljima rada, počev od uslova u kojima deca i osoblje u školi rade (ne mislim prvenstveno na fizičke uslove rada), preko odnosa uprave sa roditeljima, pa do uspeha naše dece.
Jer, kao i kod kuće, deca najbolje reflektuju stanje u “porodici” !
Ovo je iz biltena UNICEFA štampanog 2015/2016, gde je jedan deo o radu u našoj školi:
A današnja realnost je da direktor nije dozvolio da deca idu na taj festival nauke, bez ikakve konsultacije sa roditeljima ili Savetom roditelja. Ponuda ka školi je bila 450dinara po detetu, što je bila polovina regularne cene ulaznice. Direktor je izjavio da on ne dozvoljava odlazak deci!? Ali je odobren odlazak deci u pozorište na predstavu o “Svetom Savi” par nedelja kasnije, za duplo veće sumu novca.
Ovo sledeće je iz istog biltena UNICEFA, a govori o tome da su jedina nada u razrešenje situacije sa fiskulturnom salom (tadašnjoj upravi škole), bili roditelji i eventualne njihove akcije:
A današnju realnost saradnje direktora sa roditeljima, možete videti u temi :
https://www.dikan.org.rs/fiskulturna-sala-beli-potok/
Bili smo “jedna od deset najboljih škola u zemlji” po uspehu djaka, kao što nam je stalno prezentovano. Decu su ljudi prebacivali ovde iz tog razloga, svi smo bili ponosni na to. Ali … nekako slučajno naidjosmo na zvaničan podatak Ministarstva prosvete da to baš i nije tačno (bar ne poslednje godine). Gledano po bodovima na završnom ispitu osmaka (što je morate se složiti mnogo realnije stanje od ocena u knjižicama) naša škola je, ne na nivou zemlje, nego na nivou opštine Voždovac medju poslednjima:
http://www.upis.mpn.gov.rs/Cir/Osnovne-skole-pretraga/08041
Da se razumemo još jedanput iako već sam više puta pominjao ovde, MI OVO NE RADIMO DA BI NEKOGA NAPADALI, već da bi ukazali na propuste, lažne informacije, samoreklamiranja i slično. A i više nego drago bi nam bilo, da konkretno pomognemo u rešavanju problema. Medjutim izgleda da je lakše istinu gurnuti pod tepih, nego očistiti kako valja.
Ako se nekome ISTINA ne svidja, to ne znači da je ona drugačija. Cilj nam je da propuste otklonimo i da svoj deci bude bolje, da dobiju kvalitetnije obrazovanje, da budu bolji ljudi.
Nastaviće se …… pozdrav, Dejan Adulović