Ova tema je ono što me je kao roditelja dvoje školske dece pokrenulo i uvuklo u celu priču. Teško da ću ovde moći ukratko!
Moje angažovanje u Savetu roditelja je počelo pre 5 godina, kada sam uvideo da moje dete ide totalno nebezbednim putem do škole. Nekako u to vreme mi je i postalo čudno kako to da novoizgradjena fiskulturna sala stoji kao spomenik već par godina. Pomislih tada, to je lako ostvarivo, ne košta nadležne puno (malo farbe za oznake na putu, a i sala je već gotova) … medjutim !
Te godine na sastancima Saveta roditelja, uvideh da je škola i tadašnja direktorka više puta urgirala kod svih nadležnim institucija, upućivali molbe za rešenja, što obeleženosti puta, što problema oko sale, ali ništa. Tada uvideh i da su roditelji takodje u očaju i da je relativno mali broj njih raspoložen za neke konkretne akcije.
Prodje ta školska godina i ja odustajem od daljeg angažovanja. Narednu sam se trudio da me ne izaberu za predstavnika, jer nisam želeo da opet budem “nameštaj” koji održava formu broja u Savetu, a da ništa konkretno ne bude uradjeno, za (po meni) najbitnije probleme.
Medjutim … te godine moja ćerka umalo stradava pri prelasku Avalskog puta na totalno nebezbednom pešačkom prelazu i tu mi puca film. Nema nazad.
Zajedno sa suprugom, pokrećem peticiju za trajno rešenje tog prelaza. Nailazimo na veoma topao prijem kod tadađnje direktorke, verovatno očajne jer se inače ništa ne radi po tom pitanju. Obezbedjuju nam potpisivanje peticije na roditeljskim sastancima u svim razredima.
Dešavanja do Oktobra 2016 godine, možete videti ovde u dokumentu koji sam prezentovao roditeljima i školi na sednici Saveta roditelja.
Hronologija dešavanja povodom naše inicijative za rešenje prelaza dece preko Avalskog puta kod O.Š. Vasa Čarapić
- Mart 2016. Naša ćerka umalo nije stradala prelazeći pešački prelaz. Do tada najozbiljnija i najopasnija situacija pri povratku iz škole (od mnogih ranije), rezultovala je mojom odlukom da stvar izguram do kraja, na bilo koji način.
05. Mart 2016. Posle par dana snimanja situacije na prelazu, montaže snimaka i smišljanja plana, postavljen je video klip na Youtube „Pasarela potrebna na Avalskom putu“, https://www.youtube.com/watch?v=7xtW_TtQ4Bo
Kao i dodatni video klip „Povratak iz škole“, https://www.youtube.com/watch?v=Kr8i72tEJgI
Poslat dopis sa linkovima i molbom za rešenje problema na razne adrese, od medija, preko institucija i političkih partija do pojedinaca.
15. Mart 2016. Prvi odgovor dobijen od Agencije za bezbednost saobraćaja, da je stvar u nadležnosti Sekretarijata za saobraćaj i da im je prosledjen.
15. April 2016. Posle više od mesec dana bez bilo kakve akcije od strane institucija, pokrenuli smo Peticiju u saradnji sa školom. Peticija je evidentirana i predata Sekretarijatu za saobraćaj. Svaku akciju sam prosledjivao mail-om svima.
15. April 2016. Postavljan video klip na Youtube, sa situacijom sličnom kao što je naša ćerka imala na tom prelazu, https://www.youtube.com/watch?v=8BDKxSvvQ4E
05. Maj 2016. Kao prva reakcija na Peticiju i poslednji video klip, dobijen dopis od Saobraćajne policije, sa saopštenjem o njihovoj akciji na prelazu. Takodje, imao sam telefonski poziv od nekoga (zaboravio ime) iz Sekretarijata za saobraćaj, koji mi je obećao da će u najskorijem roku biti postavljen semafor, a najkasnije do kraja godine ?!?! Čovek je bio relativno bahat i prokomentarisao je da situacija sa vozilom koje pretiče kolonu na punoj liniji, preko pešačkog prelaza (situacija sa poslednjeg Youtube klipa) nije uvek prekršaj po našem zakonu ?!?!
29. Avgust 2016. Nova školska godina treba da počne i videvši da od osvežavanja horizontalne signalizacije nema ništa (koja je redovno i korektno svake ranije godine bila radjena), rešio sam da bar taj deo posla bude obavljen. Ponovo poslat mail svima sa novonastalim problemom, pokrenuta inicijativa u Savetu roditelja o.š. po istom pitanju, itd.
30. Avgust – 14. Septembar 2016 Više obećanja od strane Beograd puta, da će stvar biti rešena u najskorijem roku – i ništa….
24. Septembar 2016. Dve nedelje posle obećanja da će „do kraja nedelje“ biti odradjeno farbanje, privatno smo organizovali i odradili farbanje prelaza, originalnom signalnom farbom.
— Dalje akcije će biti redovne do trajnog rešenja bezbednosti prelaska dece — pozdrav Dejan Adulović
I tako kreće naša medijska priča … tom akcijom farbanja pešačkog prelaza uz pomoć dragih komšija, uradjenom namerno javno sa medijskom promocijom, postajemo “popularni”… beogradska hronika i Rada su nam puno pomogli, pa im i ovim putem zahvaljujemo!
Svesno ulazeći u “prekršaj”, dolazimo do situacije da mi prete kaznama. Tu mi pomoć nudi Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, sa obećanjem o besplatnoj pravnoj pomoći ukoliko se pretnje obistine. Mada sumnja u to, jer smo “medijski dosta jaki”.
2016-ta nažalost prolazi, bez održanja obećanja da će “do kraja godine” problem biti rešen.
Zima uzima svoj danak i prelaz ponovo postaje nevidljiv. Ponovo pišem dopis Beograd putu 21.03.2017. sa molbom za osvežavanje horizontalne signalizacije i ovaj put im napominjem da neću čekati 3 nedelje kao prošli put. Prefarbavanje sam zakazao za 24.03.2017. u 14h, Beograd put prefarbava tog dana u 12h.
Školska 2016/2017 godina prolazi, puno novih snimaka sam uradio sa primerima nepoštovanja propisa, ali osim više dopisa da će problem “biti rešen” ništa konkretno se ne dešava.
Na samom početku školske 2017/2018 godine, snimam užasnu scenu sa komšinicom i dvoje dece, veoma sličnu kao što je moja ćerka imala pre godinu dana. Nažalost ili na sreću, snimak postaje veoma gledan.
Dolazim na ideju da se samoorganizujemo i prevodimo decu preko ulice, što i počinjemo da radimo par dana kasnije. Snimke Roditeljske patrole koristimo za dalju medijsku propagaciju. Medjutim, Damir Okanović mi sugeriše da bih mogao opet da imam problema i da bi bilo bolje da se i zvanično prijavimo, na šta i imamo prava po zakonu.
Par nedelja posle početka prevodjenja dece, po savetu Okanovića i zvanično formiramo Saobraćajnu patrolu roditelja, uz saglasnost škole. I taj dokument šaljemo MUP-u, sa zahtevom za obuku o saobraćajnim propisima.
Nažalost od obuke i izdavanja sredstava za rad (“STOP” palice i slično) od strane MUP-a nije bilo ništa, jer zakon koji to uredjuje ne živi i u praksi.
Interesantan detalj (koji ne mogu da zaboravim) i koji se ne uklapa hronološki ovde, je izjava direktora škole na jednoj od kasnijih sednica Saveta roditelja, gde on u sklopu svih ostalih samoreklamiranja iznosi javno tvrdnju da je on ustvari nas organizovao i formirao 🙂
Negde u toku tog vrlo turbulentnog i medijski ispraćenog Septembra 2017., dobijam mail od Marine Ralević iz kabineta predsednika opštine Voždovac, sa molbom da ostavim broj telefona da bi se predsednik opštine Aleksandar Savić čuo samnom. Opština mi je bila od početka u mail listi.
Posle dužeg telefonskog razgovora sa Aleksandrom Savićem, dobio sam utisak da je reč o sposobnom čoveku koji može da nam pomogne. Dolazim do zaključka da je opština voljna da mimo svih procedura pomogne i po hitnom postupku postavi semafor 🙂 Bilo je tu i dosta drugih tema, molba da ja lično ? pošaljem mail Beograd putu sa molbom za premeštanje pasarele iz Jajinaca (koju bi opština poklonila nama) – što sam i uradio, ali to je bilo bez ikakvog odjeka.
Takodje sam dobio obećanje da će se uskoro organizovati susret predsednika opštine sa roditeljima i dogovor oko gorućih tema. To se i desilo u prostorijama O.Š. krajem godine, ali to neću provlačiti u ovoj temi jer se pričalo uglavnom o nepodobnosti aktuelnog direktora i o fiskulturnoj sali u Belom potoku. Doduše obećano je kompletiranje bezbednosne situacije u saobraćaju, uredjenjem prilaza semaforu, izradom trotoara kojima bi se deca kretala, kao i postavljanjem odgovarajućih stubića/prepreka na kriznim deonicama kao pomoć deci od neodgovornih vozača.
Ne bih Vas dalje davio sa brdom detalja koji su se pojavljivali do trenutka postavljanja semafora i kasnije do njegovog puštanja u rad posle mesec dana od postavljanja, ali bukvalno nije smela tenzija da padne ni malo, jer čim se to desi odmah se sve prolongira na “sledeće nedelje”. Uglavnom – dobismo semafor.
Deca su sada svakako bezbednija pri prelasku Avalskog puta. U periodu do proleća je uradjen veoma dobar podest kod semafora, takodje i neki smešno uski trotoari, ali ne i obećani sigurnosni stubići duž trotoara. Imali smo više lomljenja tastera, konstantne prijave nadležnima po tom pitanju daju rezultate. Predlagali smo da se postave sigurnosne kamere, koje bi snimale eventualne prolaske kroz crveno i vandalizme, čak bili spremni da to finansiramo iz ličnih izvora, ali … sve to je opet bez odjeka.
Kao rezime saobraćajne problematike, pre skoro godinu dana snimio sam video koji sažima uradjeno do tada (a nažalost i do sada, jer završetka obećanih radova nema).
Posle tog videa, ceo slučaj sam prosledio na MojaInicijativa sajt, sa molbom da se završi obećano. Tu možete pratiti dalji razvoj, kao i učestvovati u njemu.
https://www.mojainicijativa.com/index.php/inicijative/inicijativa/1509
Takodje i primer koji direktno ukazuje na hitnost završetka radova i nefunkcionalnost uskih trototara.
Nadam se da je priča bar malo jasnija i iskreno se nadam da će uskoro bar ta tema biti trajno zatvorena. Korekcija novoizgradjenih trotoara i postavljanje obećanih stubića, sa korekcijom intervala na samom semaforu, su neophodni minimum da se niko ne nadje u sličnoj situaciji kao moje dete, pozdrav Dejan Adulović